Кад пролеће дође – све набоље пође

Кад пролеће дође,
Сунце свима нешто лепо поклони.
Шуми и ливади нове зелене хаљине.
Птицама ведро небо и радосни цвркут.
Лептирима цветне ливаде и нова крила.
Животињама — широка поља и шуме и много хране.
А човеку поклони све то и много, много радости.

Зашто?

Зато што онда све живо на земљи почне да: гугуче, зуји, квоца, кликће, кукуриче, кокодаче, лаје, пијуче, пишти, ћућори, цврчи, чаврља, цвркуће, шишти, пева, шапуће и тепа…

Сунце тада, као учитељ, свакоме зада неки задатак.

— Ко спава, да се пробуди.
— Што је тмурно, да се разведри.
— Ко је зимовао у рупи, да провири.
— Ко је гладовао, да се наједе.
— Што је посађено, да проклија.
— Што је на дрвету, да пролиста.
— Што је у јајету, да прокљуви.

Кад пролеће дође, све набоље пође.

                                                Божидар Тимотијевић

Анегдота о семенки

Један диван дечак долази сваке друге недеље у продужени боравак. Једном је био прехлађен, па није долазио неко време у боравак. Када је дошао, ја сам се обрадовала и  узвикнула сам: “Ево моје семенке!“ За мене то није било ништа посебно, већ нешто искрено и спонтано. На то сам потпуно заборавила, али он није. За њега је то било нешто посебно, нешто што је испричао кући са радошћу.

Зашто сам га назвала семенком? Одговор се крије у саставу, који је он написао у оквиру домаћег рада и који ме је одушевио.

Тема састава је била “Кад смо били сложни“.

    Једнога дана учитељица Наташа из боравка је рекла да ћемо да спремамо приредбу. Сви смо добили да научимо песмице. Назив песме коју сам ја учио зове се “Семенка“. Трудили смо се, свако је научио свој део. Заједно смо се сви потрудили. Данима смо вежбали заједно да певамо песму “Ау што је школа згодна“. Учитељица је била задовољна. Мени је јако жао што сам се разболео и нисам учествовао на приредби. Видео сам слике и сада знам да је вредело што смо се сви заједно трудили.

dandelion-53800_640 (2)

Посета позоришту, парку и конференцији о драми и образовању

Ученици продуженог боравка и ученици драмске секције ОШ “Ђура Даничић“ са учитељицама Бобом Цветиновић и Наташом Симуновић су 13.5.2017. године посетили Мало позориште “Душко Радовић и били гости на представи “Како сам поново постао Саша“ Дома културе Пријепоље. Позоришна представа је на Трећој националној научно-стручној конференцији о драми и образовању “Учествуј“ представљена као ново, активно и креативно педагошко оруђе у промоцији уважавања, равноправности и инклузивности у школској средини. Представа даје допринос да се вршњачка дискриминација и насиље предупреде и санирају. Редитељка ове представе Сунчица Милосављевић  каже да је представа позоришни пројекат који оснажује децу и младе да се супротставе искључивању и насиљу. Развијена је из приповетке “Како сам поново постао Саша“ Снежане Гњидић као комбинација драмског театра и позоришта сенки. У представи играју ученици основне школе. Док на сцени пратимо збивања у кући, школи, игралишту, простор сенки нам открива шта се одвија у унутрашњем свету деце – дечје доживљаје, стрепње, надања, објашњења која она придају догађајима.
Порука представе била је: “Буди промена коју желиш да видиш у свету“.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Након представе, уследило је дружење у парку Ташмајдан уз игру и сладолед.

На конференцији о драми и образовању “Учествуј“ срели смо и две веома лепо расположене  учитељице и луткарке из комшијске школе ОШ “Јанко Веселиновић“, Марију и Вању, које праве ове сјајне лутке (слика испод).

20170513_124618

Играли смо се и наставним средствима учитељица из Јадранске Лешнице.

Било је још лутака…

20170513_124947